Природна богатства

Највеће природно богатство овог краја је угаљ – лигнит. То је нискоквалитетно гориво са високим процентом воде и пепела али је значајно да је на подручју лазаревачке општине утврђено присуство око 600 милиона тона овог угља а од тога су око две трећине експлоатационо-економски исплативе резерве, што у наредне две до три деценије представља сигуран извор за производњу електричне енергије. Угаљ се у просеку налази на дубини од 20 до 22 метра па су копови површински.

На овом подручју су и друге минералне сировине:
• дијатомејска земља - најстарији термоизолациони материјал и средство за филтрирање са широком применом у индустрији хартије, боја и лакова, за израду незапаљивих пасти, звучних, топлотних и хидроизолационих материјала, азотних ђубрива, пластичних маса...

• кварцни песак који се користи у ливничкој индустрији, за производњу гас-бетона, равног и амбалажног стакла и стакленог влакна, те као природно пунило у хемијској индустрији и грађевинарству;

• шљунак и опекарска глина који се користе у грађевинарству и опекарској индустрији

У источном и југоисточном делу општине више је извора минералне воде – у Рудовцима, Крушевици, Чибутковици, Жупањцу, Трбушници и Брајковцу, али се још у већој мери не користе за индустријску производњу и ширу потрошњу.

Лазаревачко подручје богато је и шумом мада су шуме проређене због експлоатације угља. У равничарском делу заступљени су храст лужњак, храст китњак и цер, а у брежуљкастом - брест и клен. Присутни су топола и јасен. Постоје и оазе багремове и липове шуме. Од жбунастог растиња најчешћи су дрен, трњина, глог и купина. На напуштеним рударским теренима саде се четинари – бор и јела.

Климатски услови и равничарско земљиште омогућавају успешно узгајање главних пољопривредних усева – кукуруза, поврћа, сунцокрета, воћа, поврћа, а површине под ливадама и пашњацима погодују сточарској производњи. Изванредни су услови за воћарство.
Питомина овог краја отерала је крупне дивље животиње којих је овде било у прохујалим вековима. Данас највише има фазана, зечева, срна и лисица. Понекад се среће јазавац а вукови и дивље свиње права су реткост. Од домаћих животиња, највише се гаје говеда, свиње и живина, ређе коњи и овце. Птичји свет веома је богат; заступљене су многе врсте станарица и селица, али су се регулацијом река проредиле колоније барских птица. У Колубари и њеним притокама могу се наћи: сом, шаран, штука, лињак, бабушка, караш, деверика, мрена, скобаљ, клен вретенар, смуђ, манић, гргеч и друге врсте риба.