Градска општина Лазаревац

Градска општина Лазаревац

Институције културе

Култура Процват културног живота у Лазаревцу везује се за седамдесете године прохујалог XX века. Тада је створена материјална основа за реализовање културних садржаја са највишим естетским и техничким захтевима. Темеље културне политике, актуелне и данас, у то време је поставио професор Бошко Димитријевић.

Центар за културу средиште је културних збивања у граду. Делује од 1977. године, а располаже функционалним објектом површине око три хиљаде квадратних метара, укључујући и универзалну дворану са 566 места. Сала је опремљена савременом сценском техником тако да се у њој одржавају и најзахтевније позоришне представе и најразличитији културни програми (гостовања београдских позоришних кућа, пројекције најновијих филмских остварења, трибине, наступи аматерских културно-уметничких друштава са овог подручја и из целе Србије). У оквирима Културног центра су и галерије „Симонида“ и „Савременици“, учионице за течајеве и пробе, балетска сала.
У свим насељима у општини такође постоје домови културе али су многи од њих тренутно неактивни.

Модерна галерија отворена је у центру Лазаревца 2002. године. Располаже већом и мањом изложбеном салом, простором за трибине и промоције. У њој се налази стална поставка „Савременици“ - збирка од преко 200 слика, скулптура и графика најзнаминентнијих уметника који су обележили историју савремене југословенске уметности међу којима су и Милан Коњовић, Пеђа Милосављевић, Недељко Гвозденовић, Мића Поповић, Љубица-Цуца Сокић, Зора Петровић, Марко Челебоновић, Миле Милуновић. Збирка је настала као поклон из легата Лепе Перовић и накнадним откупом дела савремених југословенских уметника и пружа основну информацију о догађањима на домаћој ликовној сцени између два рата па до данас. У Модерној галерији је и стална поставка археолошких експоната пронађених при ископавању угља на локалитетима Манастирине, Црквине (Скобаљ), Ливаде, Камаљ, Виноградине, Ђурђевића брдо и Језеро. Сведоче о животу људи у овом крају од пре седам хиљада година до касног средњег века. Ту су мамутове кости, керамика и оружје из неолита, предмети из металног доба, остаци мозаика из римског периода, накит, новац и друга материјална сведочанства прохујалих миленијума.

Градска библиотека „Димитрије Туцовић“, основана 1949, најстарија је културна установа у граду. У њеном фонду налази се преко сто хиљада књига међу којима је и легат породице Димитријевић са 408 наслова. Има огранке у Великим Црљенима, Дудовици и Рудовцима и заједничке библиотеке са основним школама у Јунковцу и Степојевцу. Годишње организује преко двеста трибина, промоција књига, књижевних вечери, разних мултимедијалних и других програма а најпознатији међу њима је Фестивал хумора за децу. Уз библиотеку и фестивал хумора, прикладно је поменути и то да је, крајем XIX века, у Лазаревцу две године боравио Бранислав Нушић и ту написао своје „Сумњиво лице“...

Од 2004. године у Лазаревцу делује „Театар Пулс“, а почетком 2009. године Одлуком Скупштине градске општине Лазаревац основано је и Прво приградско позориште Лазаревац. Ово позориште окупља младе школоване уметнике са територије општине Лазаревац. На подручју општине Лазаревац су присутна следећа културно-уметничка друштва „Димитрије Туцовић“ (Лазаревац), „Колубара“ (Велики Црљени), Димитрије Диша Ђурђевић“ (Вреоци), „Младост“ (Степојевац) и „Рудар“ (Рудовци). Од 1996. године у Рудовцима постоји Рудовачка ликовна колонија која од 2003. делује под именом „Ликовни сусрети Грујица Лазаревић.
Културном животу и информисању грађана већ деценијама успешно доприноси Радио Лазаревац свакодневним вишечасовним емисијама и Лист „Колубара“. У последњој декади медијску слику Лазаревца употпуњује и неколико приватних медијских кућа: Телевизија Гем, Колубара-прес, Регионалне новине и Радио Кисс.