Градска општина Лазаревац

Градска општина Лазаревац

Рељеф и клима

Стубички вис са надморском висином од 393 метра – највиша је тачка у општини. Град Лазаревац је на надморској висини од 147. метара, а најнижа тачка у општини (87 метара) на месту је где река Колубара прелази у суседну општину. Планина у овом крају нема. Северозападни део општине је равничарски, а југоисточни брежуљкаст са брдима: Стубички и Крушевачки вис, Старача, Разбојиште, Белин гроб, Главица, Чук, Човка, Враче брдо...

Ниски терени су алувијалне равни река Колубаре, Бељанице, Турије, Пештана, Љига, као и доњих токова Лукавице, Грабовице и Оњега.
Све реке у овом крају припадају сливу највеће од њих – Колубаре, која добрим делом од својих 86 километара тече западном границом лазаревачке општине, мада јој ту није ни извориште ни ушће. За све ове токове карактеристичан је мали пад па су, због честих промена корита и меандрирања, у доњим токовима регулисане.
Клима је у овом крају умерено континентална уз тридесетак дана у години са средњом дневном температуром испод нуле. За потребе површинских копова угља редовно се прикупљају подаци у метеоролошким станицама у Зеокама и Каленићу. На основу вишегодишњих мерења установљено је да су средње дневне температура ваздуха:

• у току зиме, 1,7 Целзијусових степени; • током пролећа, 10,1 степен;

• лети 19,5 степени;

• током јесени, 10,6 степени.

Средња месечна температура ваздуха најнижа је у јануару - пола степена изнад нуле, а највиша у јулу и августу када у просеку достиже 19,8 степени. Апсолутна минимална температура од минус 28,5 степени регистрована је на мерној станици Тамнава у јануару, а максимална у августу 1998. године када се жива у термометру попела до 39. подеока.
На овом подручју годишње пада око 750 милиметара воденог талога, највише у јуну а најмање у зимским месецима. Са 910 милиметара падавина, рекордер је 1977. година, док је водени талог 1983. износио само 539 милиметара. Годишња осунченост креће се између 1.900 и 2.300 сати. У касну јесен и зими дувају северозападни и источни ветрови, почетком пролећа југо, а у спарним летњим данима освежења али и непогоде може да донесе западњак који стиже из Посавине.

Планине у ширем окружењу – Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Сувобор и Маљен – као природна брана, знатно утичу на климатске прилике у лазаревачком крају.